Psihoterapija može delovati zastrašujuće i misteriozno, pogotovo ako ne znate šta da očekujete. Ovde možete naći devet najvažnijih stvari koje treba da znate.
1. Zapravo terapeutov posao nije da vam daje savete.
Oni nisu tu da bi vam rekli da li da date otkaz ili okončate brak. Pravi zadatak terapije jeste da vam omogući da bolje upoznate sebe i promenite način na koji razmišljate, kako se ponašate ili kako razumete svet. Proces terapije ne sastoji se u davanju saveta.
Naravno oni vas mogu upoznati sa strategijama kako biste izašli na kraj sa depresijom, anksioznošću, bipolarnim poremećajem. Međutim kada su u pitanju vaše životne odluke, onda je zadatak terapeuta da vas pitanjima vode do odluka koje ćete sami doneti.
2. Verovatno i oni idu na psihoterapiju.
Ja nikada ne bih verovala terapeutu koji nije bio na psihoterapiji. Većina psihoterapeuta zaista ide na sopstvenu psihoterapiju - možda ne sve vreme, ali barem u određenom periodu njihove karijere.
3. Većina terapeuta ne propisuje lekove.
To je obično posao psihijatra - a ne psihologa i psihoterapeuta. Međutim, vaš psihoterapeut može da sarađuje sa drugim stručnim licem koje će vam pomoći da počnete sa primenom lekova, ako je to nešto što vam je potrebno.
4. Ne morate da imate dijagnozu mentalne bolesti da biste započeli terapiju.
Jedna od čestih zabluda:,,Moraš da budeš lud da bi išao na terapiju". Postoji mnogo razloga zašto ljudi idu na terapiju i oni nisu povezani sa mentalnim poremećajima. I ljudi koji imaju mentalne teškoće zbog koje idu na terapiju, to nije razlog za stid.
Dobićete pomoć i razgovaraćete sa stručnjakom za mentalno zdravlje, isto kao kad biste otišli lekaru za bilo koju drugu bolest.
Obično je teško odlučiti se za terapiju kada se nalazite u tom međuprostoru - borite se sa teškoćama, ali niste odlučni šta da radite - ljudi tada često ne znaju šta im treba kako bi im bilo bolje. Ako osećate da ste zaglavljeni, preplavljeni ili da niste u stanju da funkcionišete kako biste želeli, to je znak da bi bilo dobro da idete i razgovarate sa nekim.
5. Vaš terapeut ne priča sa svojim prijateljima o vama.
Pravilo broj jedan je poverljivost. Terapeuti imaju sastanke u malim grupama stručnjaka i sastaju se jedanput mesečno kako bi se konsultovali o klijentima koje vode. Oni pričaju o klijentima, ali bez otkrivanja identiteta.
6. Neće vam pomoći samo to što idete na terapiju - važno je da učestvujete.
Proces terapije se razlikuje od odlaska lekaru kada imate problem sa sinusima i dobijete antibiotike. Potrebna je saradnja - ne samo pasivno sedenje i čekanje rezultata. Ako je klijent spreman i voljan da razgovara o razlogu zašto je došao na psihoterapiju, to može učiniti da ceo proces psihoterapije bude efikasniji.
7. Terapija ne mora trajati dugo.
Dužina i učestalost terapije je veoma individualna stvar. To može biti kratkoročan period, od nekoliko meseci ili duže, u zavisnosti od toga kroz šta prolazite i šta želite da postignete.
Možete da pitate svog terapeuta na početku terapije o njihovom načinu rada i pristupu: Kako će izgledati proces terapije? Koliko dugo ćemo raditi zajedno? Kako ću znati da je vreme da se terapija okonča?
8. Dobar ,,spoj" je najvažniji faktor kada je u pitanju pronalaženje terapeuta.
Kako to izgleda? To je onaj osećaj da ste viđeni, prepoznati, da vas je druga osoba čula, razumela i poštuje vas. Proces terapije neće uvek biti zabavan ili ugodan. Ali u celokupnom kontekstu važno je da se osećate bezbedno, prihvaćeno, da vas druga strana čuje i s vremena na vreme dovodi u pitanje neka vaša uverenja.
9. Terapeuti nemaju odgovore na sva pitanja.
Ponekad ljudi misle da terapeuti imaju moć da vide unutar vas, ali mi to zaista nemamo. Mi imamo posebna znanja i obuku o tome kako pristupiti ljudima, kako se ljudi ponašaju, kako emocije funkcionišu i to koristimo kako bismo razumeli određenu situaciju u kojoj se neko nalazi. Mi nemamo magične moći kako bismo vas odmah ,,pročitali" - to je proces.
Preuzeto sa:
https://www.buzzfeed.com/caseygueren/15-things-therapists-actually-want-you-to-know